Mirjana Bobić Mojsilović

MIKA ANTIĆ

Zbog svega što smo najlepše hteli

Zbog svega što smo najlepše hteli

hoću da uz mene noćas kreneš

Ma bili svetovi crni,

ili beli,

ma bili putevi hladni,

ili vreli,

nemoj da žališ ako sveneš

Hoću da drziš moju ruku,

da se ne bojiš vetra

i mraka,

uspravna i kad kiše tuku,

jednako krhka,

jednako jaka

Hoću uz mene da se sviješ,

korake moje da uhvatiš,

pa sa mnom bol

i smeh da piješ

i da ne želiš da se vratiš

Da sa mnom

ispod crnog neba

pronađeš hleba komadić beli,

pronađeš sunca komadić vreli,

pronađeš života komadić zreli

Ili crkneš,

ako crći treba

zbog svega što smo najlepse hteli

Vesna Parun

NE PITAJ VIŠE,

Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj

zašto raste trava i zašto je nemirno more.

Pitaj otkud stiže vjetar proljetni

i bijelom lađom snova tko krmani

kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.

Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.

Znaš li odakle koralj na dnu oceana?

Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti,

ali ti živiš daleko od glasa valova.

Tvoja je misao strma pećina

o koju se uzalud razbija moj život.

Ne pitaj zašto te ljubim.

Pristupi k meni! Tužno je moje srce.

Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta

na viskoj planini zaborava.