Jedna naizgled estradna priča, ovih dana je uzburkala domaću javnost. U priči su, kao u kakvom vodvilju – jedan oženjen muškarac, jedna slobodna žena, jedno dete I jedna sudska presuda koja pokazuje da je dotični muškarac biološki otac tog deteta. Što znači da je seksa bilo. Oženjeni muškarac se posle presude oseća poraženim i na silu nateranim da bude otac detetu – to jest da dete nosi njegovo prezime, I da mu plaća alimentaciju. Slobodna žena se oseća pobednicom u toj priči, jer je za svoje dete izborila socijalni status – u rubrici “ime oca” ono će imati šta da napiše. Javnost je tu upetljana, jer se radi o nestašnom preljubniku koji je javna ličnost.
Muškarci su se našli pogodjenim – jer to znači da svaki njihov “izlet“ može da se završi ovako – da im se na vrat navali neko neželjeno dete i neka odlučna žena koja isteruje priču do kraja. Sa druge strane, žene su sklone da kažu kako su muškarci neodgovorni , i da ne mogu nekažnjeno i bez obaveza da seju decu okolo.
Tako se ispostavlja da su deca žrtve, kako god da se okrene- za muškarce su ona teret, za žene su , obrni – okreni, kad su već tu, sredstvo da se naplate neki dugovi. Teza da žene na silu hoće da muškarce nateraju da budu očevi njihovoj deci – dosta je problematična. Ako žele samo seks, bez posledica, onda je stvar lako rešiva. Uostalom, setimo se samo filma ”Fatalna privlačnost”.
Priča o tužnim majkama I vanbračnoj deci više ne stoji – savremena nauka može da otkrije oca, a i zakoni danas pomažu slobodnoj ženi da bude samohrana majka. Otac više ne priznaje dete – to u njegovo ime radi sud.
Tužna priča.
Deca takvih očeva, i majki koje njihove slike guraju u novine, zaista su uskraćena. Jer, ovde nema pobednika.
