Bićemo, izgleda, prva zemlja u Evropi u kojoj će biti uvedene biometrijske lične karte. Neki gradjani su u tome videli ”mračne namere CIA-e i iluminata, da nas kontrolišu poput robova”, drugi su u tom malom detalju videli ”još jednu političku ucenu sveta prema Srbiji i utvrdjivanje njenog položaja zamorčeta u Novom svetskom poretku”, dok je Rodoljub Šabić poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, rekao da je primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu podataka o ličnosti, danas mnogo rizična i dodao da je ”zanimljivo da budemo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja nema savremeni zakon o zaštiti podataka o ličnosti”.
Šta je veći problem u ovoj priči? Da li to što ćemo u sistemu “sve može biti upereno protiv vas” biti prvi u Evropi , da li to što nemamo zakone koji regulišu zaštitu privatnosti, ili je problem u činjenici da je ovaj “poslednji pečat” ovaj simbolički žig na svaku egzistenciju, znak sumraka ličniih i gradjanskih sloboda, mehanizam za apsolutnu kontrolu života, poroka i tajni kojih više neće biti, suptilni mehanizam poslednje ucene koja će svakom od nas visiti nad glavom? Centralni kompjuter policije, sistema, države, taj svemogući entititet stvarno će nas posmatrati, i naši životi odjednom postaju potencijalni najkrupniji dokazi protiv nas, orvelovski zastrašujuća realnost. ”Sve o nama”, navodno ulazi na velika vrata kako bi se, izmedju ostalog, olakšala borba protiv organizovanog kriminala, korupcije, terorizma, lopova, siledžija i muljatora svih vrsta.
U reakcijama po internet blogovima, osim pomenutih, ima i onih u kojima gradjani izjavljuju da je ideja odlična za sve ljude koji žive poštenim životom i koji nemaju čega da se plaše. Jedan znak osobe, rešava sve. Biometrijska lična karta, može i tako da se shvati. Ali, ima jedan mali problem.
Pitanje je ko odlučje o tome čije će ponašanje, odnosno čija će biometrijska lična karta, biti uzeta u razmatranje? Pretpostavimo da su u pravu oni koji strahuju da ćemo u apsolutnoj kontroli svi biti praćeni i prisluškivani, ali nećemo svi biti kažnjeni za svoje ponašanje.
Vrhovni žrec svih sudbina, odlučuje o tome čiji mito se vadi iz rukava sada, a kome se gleda kroz prste; čija korupcija u ovom trenutku, zarad “viših interesa”, ne treba da bude dirana, koji kriminalci u ovom istorijskom trenutku treba da se puste na miru, ko će biti ucenjen, čija porodica će biti na udaru, čiji lopovluk će biti bomba koja rastura nečiju političku karijeru, kom nasilju će biti progledano kroz prste, čija bespravna gradnja će postati pravna a čija će se rušiti, ko sme da otme park deci kako bi na tom mestu sagradio desetospratnicu, kome će se dozvoliti otimanje gradskih obala i čija privatizacija će biti obavijena velom tajne, čija će zarada na berzi biti upotrebljena “kad za to dodje vreme” kao krunski argument, a čiji bankovni računi se nikada neće otvoriti – u šta god da pogledamo oduvek, I danas, vidimo samo Mutnu Maricu. Za to nam ne trebaju biometrijske lične karte, ni budućnost, ni naučna fantastika. To ćemo imati i kad udjemo u sistem totalne kontrole. Ništa novo.
Jer, radi se o tome da politički i lični interesi, a ne bilo kakva želja da se uredi društvo i da se dosegne univerzalna pravda, kreiraju naše živote i naslovne strane tabloida.
Vrhovni žrec je ( a on može biti pojedinac ili grupa, sve jedno) onaj koji je iznad svemogućeg kompjutera. On odlučuje o tome ko je ”grešnik”, i čiji će ”poslednji pečat” biti otvoren. U piramidi vlasti, na svakom nivou sedi po jedan, samo što danas ima manje podataka. Mali pošteni čovek ne treba da se raduje ovom projektu – svako može biti slomljen – ako se iz bilo kog razloga nadje na putu buldožeru moći.
Biometrijske lične karte, u krajnjoj liniji, vlasti daju neograničenu moć – otuda valjda, ovakva žurba da se u Srbiji taj posao završi što pre.
