Izdanja
Mirjana Bobić Mojsilović je ponosna na svoja izdanja…
 |
 |
| Azbuka mog života | Ono sve što znaš o meni |
 |
 |
| Srce moje | Tvoj sam |
 |
|
| Journal d`une jeune menagere serbe | |
 |
 |
| Ono sve što znaš o meni | Dnevnik srpske domaćice |
 |
 |
| Baba, nemoj ništa da me pitaš (ljubavne priče) | Happy end |
 |
 |
| Suze su O.K. | Majke mi bajka |
 |
 |
| Imitacija života | Diario di una casalinga serba |
Hello Mirjana.
Napisacu jedno kratko pismo.
Posle gledanja po svim mogucim sajtovima gde se provlaci vase ime, nigde nisam mogla da ukapiram ko je vas najnoviji izdavac.
Ja zivim u San Dijegu i napisala sam romanu o kalifornijskom zivotu. Na zalost ne mogu da nadjem izdavaca koji nije “stuck up” konzervativni muski ili zenski “jerk”.
Da li je moguce da ja nadjem izdavaca iz Srbije koji voli modernu prozu. Molim vas dajte mi predlog.
Maja.
Evo kako to zvuci ako imate 5 minuta.
(Uvod)
Ovo je prica iz kalifornijskog zivota puna suncanih dana sa okeanom u pozadini i plazama na kojim se lece sve depresije I bolovi. Prica o jednom drustvu svih nacija I svih akcenata u kome vam nece prilepiti nalenicu dosljaka. Ovde ima zena koje znaju da poprave svoj auto, I riba sto umacu pomfri u cokoladni sejk.Ovde vecina ne prestaje sa doskolavanjem, pa su veciti studenti svakodnevna pojava.Ovde vam uvaljuju papir da ocenite svakog predavaca na koledzu, svoga sefa, svakog zaposlenog, a I vi cete biti godisnje ocenjeni; ukratko svi su pod lupom u hijerarhihi u kojoj se svaki zaposleni stvor susrece sa strahom kako ga drugi vide. Ovde se bermude, japanke I naocare za sunce ne skidaju cele godine, a nocu po kaficima I klubovima ravnopravno nose bunde i bluzice bez rukava. Ovo je zemlja surfera I surferske opreme, golfera matoraca, skateboarder-a I snowboarder-a. Ovde su na hiljade vinograda iz kojih u prodaju krece milion kalifornijskih etiketa na flasama vina sto snabdevaju ceo kontinet I dalje. Ovde svaka porudzbina bilo da je u najskupljem ili u najeftinijem restoranu moze da se prilagodi po zelji gosta, tipa bez majoneza ,bez luka, sa borovim semenkama,sa belim sosom,sa suvom penom na kapucinu, sa ukusom dzindera u kafi late; ukratko: svako ovde hoce da bude kreativan I zakeralo dok usluzna radna snaga sve cini da vi budete zadovoljni sa jednim univerzalnim osmehom tipa: “No problem”.
Ovo je zemlja novih modela automobila koji se nedeljno poliraju. Psi se voze u krilu vozaca, bas kao I hrana jer za volanom se jede i pije. Automobili su udobni I njima se upravlja jednom rukom,katkad I prstom, dok se u drugoj ruci ljuljuska kofeinski napitak.
Ovde vas prodavacica na kasi gleda popreko kad se ne skidate sa mobilnog telefona i jos pricate neki nerazumljivi jezik dok placate karticom I pritiskate dugmad sve pogresno.
Ovo je zemlja puritanaca, policajaca I policajaca volontera, zemlja cinkarosa koji rade sa vama, I zemlja u kojoj gostuju najbolje svetske grupe; zemlja zivih svirki anonimaca po lokalnim barovima. Ovo je zemlja Pacifika i pescanih plaza, sneznih vrhova Siera planina, drevnih suma, pustinja I kaktusa, ali i njihovih konzervatora, uticajnih udruzenja za zastitu prirodne sredine, suma, okeana, jezera, ptica, lokalnih udruzenja za brigu o delfinima, odbacenim papagajima, povredjenim pticama grabljivicama, zecevima, vranama, oposomima, mackama i psima. Udruzenja ljubitelja ruza, bromelija, orhideja, ruza, oruzja,vina, motora, astronomije, budista, porsea, klasicnih automobila, biiciklista, feng shuea, photoshopa, udruzenja izlecenih od ove ili one bolesti,udruzenje ljubitelja plisanih zivotinja, rucno radnjenih jorgana I na kraju jos neosnovanog udruzenja,- ljubitelja kokica.
Zemlja prirodnih sejkova, vitamina, organske hrane, pavlaka I ostalih “putera” bez masti. Zemlja teretana I fitness klubova, joga centara I centara za mrsavljenje. Zemlja plasticnih hirurga, vestackih grudi I dugovecnosti. Ovde se bolesti lece na nogama, pa je tako bolovanje postala mislena imenica. Razvodi se donose brzinom vetra a sami brakovi traju koliko jedna voznja roler-coasterom u Disneylandu ili na lokalnom poljoprivrednom sajmu.
Glupo je sedeti usamljen kad vam bezbroj agencija nude nove predbracno uspele kombinacije.
Ovo je California u kojoj jos uvek Darvin nije zabranjen u skolama, I gde demokrate pobedjuju republikance. Zemlja koja ima republikanca glumca za guvernera, takozvanog Terminatora.
Zemlja u kojoj shopping prevazilazi pojam divnog, zemlja u kojoj birate, bez mnogo uspeha svoje omiljeno vino izmedju hiljade boca iz celog sveta. Zemlja u kojoj svi vole meksicku hranu I piju margarite. Zemlje u kojoj treba da kupite kabriolet jer kabriolet je stvoren za suncani bulevar sa palmama sa obe strane. U autu je konacno vas izbor muzike, i ako vam nista u zivotu ne ide glatko, bar tu muziku iz metalne kutije niko ne moze da vam uzme,to skriveno vreme sa samim sobom.
Vecina je u radnoj masini. Uspesni ste koliko godisnje zaradjujete. S posla donosite brige kuci I planirate njihova razresenja dok lezite na krevetu.
Ovde niko ne pusi ali su svi na drogi zvanoj kofein. Trava se duva u ilegali, kao sto se alkohol pije krisom na plazi, dok komicari na kablovskoj ne prestaju da dolivaju ulje na vatru u puritanske usi podsecajuci zene o najvecoj muskoj ceznji,-blow job-u.*(ceznji da im neko popusi).
A rasizam? Rasizam se vecinom praktikuje na belom coveku. Valjda da im se naplate svi gresi iz proslosti. Svaka rasa izrazava sebi svojstvene manifestacije netrpelivosti.
Ipak, ovo je drzava u kojoj se bez osmeha nista ne postize, i posto se taj osmeh ugrado u licni opis vecine, kada se nadjete daleko od Kalifornije taj ljubazni osmeh vam tako nedostaje.
Eto saznali ste what is this book all about. Dalje I ne morate da citate.
Prvo poglavlje:
Aerodrom u Los Andjelesu oko 3 po podne.
Koliko para unosite u zemlju? pita carinik tridesetcetvorogodisnju Skaj koja turisticki ulazi u USA.
“300 dolara.”
“300 dolara?!”
Ocigledno para je malo sudeci po carinikovom licu, dok za nju to uopste nije malo pa ce probati da mu to i objasni.
“Ja idem kod prijatelja na odmor, oni imaju biznis sladoledom.”
“What do they do?”* (Sta oni rade?)
“They have trucks and they sell ice-cream.”* (Imaju kamione I prodaju sladoled.)
With some kind of hesitation black man, or women officials sent her to the table, further behind him, at the LA Lax.
*(Sa nekom vrstom oklevanja oficielno lice, Crnac ili Crnkinja posalje je do stola iza sebe, na LA Lax-u.)
Hala je skoro prazna, 3 po podne samo po koji sluzbenik u crnim prslucima na v izrez. Treba podici torbetinu na sto.
“Unzip it please.”* (Otvorite cibzar.)
OK,OK misli, samo jos I to da prodje.
Svi iz aviona uveliko prodjose samo sumnjivo lice stoji u beloj hali na belom vinas podu kraj krmace I ceka da se otklone sve sumnje oko njenog Yugo pasosa I verovatno neispravno ispunjenog kartoncica u avionu.
Sluzbenica sa latex rukavicama vadi par zokni u lopti iz torbe.
Koliko ispranih tenis majica, bezvredna garderoba za leto, sve kao sportskog stila, haljine idu s pantalonama ,i pantalone s haljinama, bar za jedno 5 budalastih kombinacija, pa onda ozbiljna garderoba za jesen-zimu.
Sluzbenica kopa u potrazi za blagom. Prevrce i vadi iz ogromne torburine, a torburina ruzna isprana ljubicsta, ishabana od nekoliko tudjih, prekookeanskih puteva, I njoj pozajmljena da natovari sto vise moze za sva 4 godisnja doba.
Obuzima je strah dok ova prevrce po ‘krmaci’.
Misli: ’samo da ga ne nadju, samo da ga ne nadju’, dok sluzbenica idalje pipa debelim rukama u onoj tesnoj rukavici.
Eto to je sam pocetak.
Da li imate predlog da li bi ovakav tekst neko stampao?
Zasto vi ne postanete izdavac?
Maja.
Bravo Mirjana,
“GLAD” je GLAD…slicna razmisljanja, iste reci koriscene u mojim neobjavljenim knjigama…SVAKA CAST…odusevljena sam.
Hvala na tome sto me Vase knjige dovedu u stanje euforije i tuge u isto vreme.
Hvala i na stvarima koje sam naucila uz te iste knjige.
Hvala i na svemu sto nisam pomenula, a to postoji.
Hvala Vam.
Zahvaljujem Vam se za životne knjige. “GLAD” nisam pročitala,ali od pročitanih moj favorit osim “DNEVNIK SRPSKE DOMAćICE” je “AZBUKA MOG ŽIVOTA” sa kojom sam u bolnici dočekala Novu 2010 god.
Nedavno ste bili u Temerinu, ali sam kasno saznala i jako mi je žao što sam propustila priliku da Vas lično upoznam, ali se nadam da ću imati tu čast ako budete dolazili u Novi Sad.
S poštovanjem.
Postovana,
“FENOMENALNO”!Kao i uvek!Hvala ti sto cuvas, ono nesto, malo,beogradsko,samo nase,sto dok putujem kroz misli osecam sve boje i mirise naseg grada,sto mojoj cerki mogu samo da kazem:”Bilo je bas ovako,kako pise u Mirjaninim romanima!”
I jos samo,GLAD me je ostavila gladnom,pa te molim spremi nam nesto uskoro!
Pozz Saska